logo

Razvoj turizma

Divčibare – Razvoj turizma

Počeci organizovanog turizma vezuju se 1926. godinu kada je Zdravstveno društvo Divčibare, koje je osnovalo 28 uglednih građana Valjeva, izgradilo naselje od 20 kućica-brvnara za odmor. Društvo je narednih godina izgradilo i prvi hotel, prodavnicu i druge prateće objekte, put od Kaone do Divčibara i pripremilo urbanistički plan. Već 1932. godine tadašnje Ministarstvo trgovine i industrije proglasilo je Divčibare za klimatsko turističko mesto. Ministarstvo građevina je 1933. ograničilo uži letovališni region Divčibara i odredilo uslove za izgradnju objekata, na osnovu regulacionog plana koji je projektovao Milorad V. Babić iz Valjeva, dipl. inž. građevine, berlinski đak.

Na odmor su počele dolaziti i porodice iz Beograda i drugih gradova, a do drugog svetskog rata Divčibare su bile najuglednije planinsko turističko mesto u Srbiji.

Divčibare – legenda o nastanku imena

Nastanak imena Divčibare vezuje se za reku Crnu Kamenicu koja protiče kroz centar današnje turističke naseobine. Po narodnom predanju, nekada se u nabujaloj reci, posle letnjeg pljuska, utopila mlada čobanica. U spomen na taj događaj, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što znači „devojačke bare“. Ime Divčibare na Maljenu veoma je staro jer se pominje još 1476. kao selo u turskom detaljnom popisu smederevskog sandžaka, kome su tada pripadale.

Najveći deo Divčibara se i danas nalazi u okvirima prvobitnog letovališnog reona, a to znači oivičen visovima Paljba, Golubac, Ljuti krš, Kraljev sto, Velika pleć i Crni vrh. Iako su u tom reonu izgrađeni razni objekti Divčibare su zadržale svoju ljupkost i lepotu. Nisu se utopile u urbanizaciju kao Zlatibor i Kopaonik, jer se još uvek poštuju neki od propisa iz Pravila Zdravstvenog društva Divčibare, kao npr: zgrade nisu u redovima, pa se ne dobijaju urbanizovane ulice, još uvek se poštuje propis da zgrade nemaju ograde, svoja posebna dvorišta, u centralnom delu nema privatnih kuća, sem nekoliko izuzetaka. Tu su hoteli, prodavnice i drugi javni objekti. Jezgro Divčibara je ostalo prirodno onakvo kakvo je bilo u vreme knjaza Miloša – bez kuća, bez urbanizacuje.

Umesto imena ulica Divčibare su izdeljene na naselja od kojih svako ima ime. To su: Beogradsko naselje, Narcis polje, Krušikovo naselje, Crni vrh, Marinkovića kosa (koja je dobila ime po predratnom predsedniku vlade Marinkoviću, koji je imao vilu na Divčibarama), Crna reka, Kamp naselje, Stari grad, Ljuti krš, Stražara i Golubac.

Zbog velikog interesovanja turista za posetu Divčibarama, kako leti, tako i zimi, izgrađeni su mnogi sportski tereni i ski-staze. Ovde  postoje dve ski staze i nekoliko dečjih staza. U januaru 2008. godine puštena je u rad "Nova" ski staza koja se nalazi na severnoj strani Crnog vrha. U vlasništvu je grada Valjeva, a održava je preduzeće "Valis" iz Valjeva. Staza poseduje dvosednu žičаru kаpаcitetа 1.200 skijаšа nа sаt. Žičara je preneta sa staze Karaman greben na Kopaoniku 2005. godine. Dužine je 850 metara. Nema osvetljenje za noćno skijanje. Staza je teža od stare staze Crni vrh i pogoduje veštijim skijašima. Takođe, na severnoj strani Crnog vrha nalazi se "Stara" ski staza Crni vrh u neposredoj blizini hotela «Pepa». Duga je oko 600 metara, a visinka razlika je približno 100 metara. Nagib staze je za srednji kvalitet skijaša. Staza je osvetljena pa se može koristiti i za noćno skijanje, a njen kapacitet je 700 skijaša na sat. Ostala tri ski-lifta su za decu, odnosno početnike, nalaze se jedan kod odmarališta «Zmaj», drugi kod odmarališta Elektroprivrede Srbije, u blizini hotela Maljen i treći kod odmarališta «Stevan Filipović» koji ide sa padine vrha Golubac. Sva tri lifta su postavljena na blago nagnutom terenu, na livadama bez drveća i bez panjeva, tako da su idealni za decu i početnike u skijanju. Za pripreme staza nabavljen je tabač snega. U zimskoj sezoni oprema za skijanje se može iznajmiti na više mesta.

Što se tiče sportskih terena ima ih na više mesta. Teniskih terena ima na dva mesta. Pored hotela «Divčibare» postoje dva terena i u blizini odmarališta «Stevan Filipović» još dva terena. Košarkaških terena ima neposredno uz hotel «Divčibare» (dva terena), kod odmarališta «Zmaj», kod odmarališta «Stevan Filipović» postoji više terena za košarku, kod kampa «Breza». Rukometaških terena, koji se koriste i za mali fudbal, ima kod hotela «Divčibare», odmarališta «Stevan Filipović» i odmarališta «Zmaj». Tereni za odbojku se nalaze kod odmarališta «IMT», zatim kod hotela «Divčibare», kod odmarališta «Stevan Filipović». Kod svih dečijih odmarališta napravljena su igrališta za decu.

Fudbalski teren ne postoji, ali je započeta njegova gradnja na mestu gde je ranije postojao zemljano-travnati teren za mali fudbal. Teren se gradi južno od hotela «Maljen» u dolini potoka Žujan, udaljen samo 50-ak metara od hotela. Kada bude završen, biće to fudbalski teren na najvećoj nadmorskoj visini u Srbiji.

Za turiste i za planinare su pogotovo interesantne pešačke ture do visova koji okružuju Divčibare. Konfiguracija terena je takva da omogućava lak pristup do svih visova pojedinih predela, tako da se ne moraju ulagati veliki napori za savlađivanje uspona. Šetne ture se organizuju do Crnog vrha, Paljbe, Golupca, Ljutog krša, Stražare, Velike pleći, Vučjeg mramora, do vodopada Skakala, Velikog brda, do Malog i Velikog Maljena, niz reku Crnu Kamenicu, niz Crnu Reku. Za one hrabrije i izdržljivije tu su izleti do Suvobora i Rajca.