logo

Izvor Studenac

Divčibare vode i izvori – Na Maljenu izviru rečice i potoci koji pripadaju slivovima Kolubare i Zapadne Morave. Slivu Kolubare pripadaju Bukovska reka, Crna reka, Kozlica, Krčmarska reka, Manastirica i Paklešnica, a slivu Zapadne Morave Bela i Crna Kamenica, Čalački potok, Rosićka reka i Ražanska reka.

Bukovska reka, izvirući pod visom Golupcem, teče živopisnom klisurom. Ona prima kao pritoku Crnu reku i teče opred puta Valjevo – Užice. Pošto primi pritoku Kozlicu, pod Debelim osojem se sastaje sa Zabavom, koja teče sa Povlena, te čine reku koja ponire i tek se kod sela Bogatića javlja kao reka Gradac. Posebnu draž predstavlja Crna reka u svom gornjem toku. Probijajući se sa svoja dva izvorišna kraka kroz masiv Maljena, ona zaokružuje greben Ljuti krš, do koga se dolazi za oko pola časa sa DIvčibara. Pristup na ovaj greben je moguć samo uskom trakom zemlje, jer mu se ostale strane okomito spuštaju ka Crnoj reci. Ovaj deo Maljena, oivičen Golupcem, Hajdučkom kosom, Pearom, Lazovom kosom i Ljutim kršem, kroz koji je Crna reka usekla klisuru i gradi više vodopada, sa dobro očuvanom gustom šumom četinara i listopadnog drveća, veoma je lep i interesantan. U ovoj živopisnoj klisuri, na levoj obali Crne reke, na obodu šume, česti su izvori pijaće vode. Neki od njih imaju kiselo-slankast ukus, a služe kao pojila za brojnu divljač.

Manastirica, koja izvire pod Kraljevim stolom, teče stešnjena između maljenskih visova. U svom gornjem toku ova brza planinska rečica pravi između visova Velikog brda i Orlovca, sa jedne strane i masiva Kraljevskog stola sa druge strane, vrlo lep vodopad sa kaskadama, visok oko 20 metara. Gledajući vodu koja pada sa stene na stenu, dok konačno ne poprimi relativno mirniji tok, meštani su govorili da voda „skače“, te i vodopad prozvaše Skakalo. Interesantno je napomenuti da su još početkom 20. veka seljaci iz sela Krčmara pod Skakalom postavili gater koji je pokretala snaga vode. Pošto kao pritoku primi Krčmarsku reku, Manastirica se u Brežđu sastaje sa Paklešnicom, te od sastavaka teče Ribnica, pritoka Kolubare. Ceo predeo gornjeg toka Manastirice zajedno sa Skakalom, zvani Slap, predstavlja značajan deo Maljena, sa veoma bogatom bukovom šumom, prošaranom jelom.

Na nekoliko mesta ispod istočne strane visa Golupca izvire rečica Crna Kamenica, koja protiče kroz Divčibare u užem smislu. U daljem svome toku, stešnjena između maljenskih visova, ona teče klisurom izvanredne lepote, gradeći manje vodopade i veće virove. Pošto primi pritoku Čalački potok, ona se nešto niže od visa Belog kama (801 metar) u Tometinom Polju sastaje sa Belom Kamenicom, koja izvire pod Kraljevim stolom, te čine reku Kamenicu, koja se uliva u Zapadnu Moravu. Premda su svi delovi klisure Bele i Crne Kamenice i Kamenice poznati po svojoj lepoti, ipak je Vražji vir, deo klisure Crne Kamenice, između Velike pleći i Jelja, najinteresantniji. Na Čalačkom potoku je izgrađeno akumulaciono jezero za napajanje Divčibara vodom. Od naziva voda na području planine Divčibare, treba napomenuti još i Nemrak, potok pod Kraljevim stolom, pre 150 godina zabeležen Dnemark, što je složena reč u značenju mesta gde je šuma tako gusta, da je u njoj i op danu, dne mrak; sreće se još na Rudniku (Nemraci).

Kao retko koja planina, Maljen je bogat izvorima hladne planinske vode. Pored već pomenutog Studenca, najznačajniji izvori su: Markovi čanci, izvor kod Bele stene, Hajdučka česma na visu Čubrici i izvor u Todorčevića zabranu. Pored samog seoskog puta koji sa Maljena vodi u obližnje selo Krčmar, u predelu koji se naziva Proslop, iz same stene izvire hladna voda. Ovaj izvor narod ovog kraja zove Markovi čanci. Kaže se u predanju da je Kraljević Marko, koji je često navraćao u ove krajeve, jednom opazio da kraj samog puta voda izvire i bez zadržavanja se razliva. Kako je bio žedan, on pokuša da se napije, ali bez uspeha. Kada je video nevolju svoga gospodara, Šarac zakopa nogom na mestu gde voda izvire i tako napravi dva udubljenja u kojima se voda zadržava, te Marko ugasi žeđ. Kako ta udubljenja liče na čanke, to narod prozva izvor Markovi čanci. Kada se od Markovih čanaka pođe potočićem koji iz ovog izvora odvodi vodu u Krčmarsku reku, pređu Kuline i kod Bele stene okrene uz Krčmarsku reku, na desnoj obali ove rečice, iz šupljine koju je voda probila u gromadi Bele stene, čija se kamenita strana diže kao zid pod pravim uglom, izbija jako vrelo hladne planinske vode, gradeći potočić koji se posle toka od oko dva metra uliva u vode Krčmarske reke.

Iz pukotine iz koje voda izbija struji hladan vazduh, a od izvorske vode, kada se odmah pije, trnu zubi. Interesantan je i izvor u Todorčevića zabranu, pokraj starog puta za Krčmar, u blizini visa Stražare. Na levoj obali jednog od izvorišnih krakova Crne reke, iz samog kamena izbija prilično jak izvor. Do 1947, godine ovaj izvor je bio još interesantniji. Na samom vrhu stene izbijala je voda. Da bi se voda zadržavala, u steni je bilo napravljeno udubljenje u obliku trostrane prizme. Na žalost, vlasnici šume, da bi mogli zahvatiti veće količine vode za što kraće vreme, dinamitom su razbili površinski deo stene.